Савез књижевника у отаџбини и расејању (СКОР), Огранак у Нишу, у сарадњи са Nisville Jazz музејом, организује књижевну манифестацију у суботу 11. 09. 2021. године на платоу-бини испред Nisville Jazz музеја у Тврђави. Програм почиње у 19 h.
СКОР, Огранак Ниш, организује ову књижевну манифестацију поводом пробоја Солунског фронта СОЛУНЦИМА У ЧАСТ, који је почео 15. 09. 1918. у 04 h ујутру.
Отварање књижевне манифестације пратиће нишки хор “Учитељска лира“ с уводном песмом „Тамо далеко“, а током програма и уз тематске музичке нумере нашег члана нишког Огранка Милорада Цветковића.
Учествују:
-Песници СКОР-а, Огранка у Нишу и других Огранака из других градова.
-Песници Удружења писаца "Чегар"-Ниш.
Позивам чланове СКОР-а других Огранака из других градова да нам се својим учешћем придруже овој књижевној манифестацији. Пријаве за чланове СКОР-а других огранака, СКОР-у, нишком Огранку за учешће у казивању својих песама искључиво с темом о Албанској голготи српског народа и о пробоју Солунског фронта је до 08.09.2021. ради састављања списка учесника и конферансе током програма. На крају програма кетеринг послужење за све учеснике ове манифестације.
Пробојем Солунског фронта је решен Први светски рат. Српску војску више нико није могао да задржи. До средине октобра ослобођена је цела Србија. Немачки цар Вилхелм овако је рекао о Солунском фронту:
„62.000 хиљаде српских војника је одлучило овај рат. Срамота. Пробојем Солунског фронта од стране српских војника, Србија је спасила свет од немачког империјализма, зато је пробој Солунског фронта тријумф над немачким савезником и велики разлог за понос Србије и Срба.“
Тамо далеко - на грчком острву Крф је јануара 1916. године око 150.000 српских војника пронашло „једини пут", који је за многе био и последњи. „Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!"
Број преминулих на Крфу никада није утврђен, али се мери у хиљадама.О томе говори и податак да су поред сваког војног логора, ницала гробља. На тадашњем непошумљеном и каменитом Виду, које су Грци називали „острвом змија", било је места да се сахрани око 1.200 ратника. Из тог разлога, организована је, такозвана, „плава гробница", односно полагање лешева у Јонско море.Иако многи сматрају да се она налази између острва Вида и Крфа, тачна локација, каже Калезић, није позната.
Плава гробница је и данас један од симбола страдања српске војске, где је, према неким подацима, сахрањено између пет и шест хиљада људи.
Српски песник Милутин Бојић, који је био сведок, посветио јој је истоимену песму објављену током рата.Места за преминуле није било ни на копненом делу Крфа, због чега ће остати упамћен чин грчког сељака Јаниса Јанулиса који је дозволио да се на његовој њиви сахране српски војници.Тела су после Првог светског рата ексхумирана и пренета у костурницу на острву Виду, али Јанис, како говоре поједини извори, из поштовања према жртвама никада више није обрађивао ту парцелу.
Председница Огранка СКОР-а у Нишу, Марија Јотић