Savez književnika u otadžbini i rasejanju (SKOR), Ogranak u Nišu, u saradnji sa Nisville Jazz muzejom, organizuje književnu manifestaciju u subotu 11. 09. 2021. godine na platou-bini ispred Nisville Jazz muzeja u Tvrđavi. Program počinje u 19 h.
SKOR, Ogranak Niš, organizuje ovu književnu manifestaciju povodom proboja Solunskog fronta SOLUNCIMA U ČAST, koji je počeo 15. 09. 1918. u 04 h ujutru.
Otvaranje književne manifestacije pratiće niški hor “Učiteljska lira“ s uvodnom pesmom „Tamo daleko“, a tokom programa i uz tematske muzičke numere našeg člana niškog Ogranka Milorada Cvetkovića.
Učestvuju:
-Pesnici SKOR-a, Ogranka u Nišu i drugih Ogranaka iz drugih gradova.
-Pesnici Udruženja pisaca "Čegar"-Niš.
Pozivam članove SKOR-a drugih Ogranaka iz drugih gradova da nam se svojim učešćem pridruže ovoj književnoj manifestaciji. Prijave za članove SKOR-a drugih ogranaka, SKOR-u, niškom Ogranku za učešće u kazivanju svojih pesama isključivo s temom o Albanskoj golgoti srpskog naroda i o proboju Solunskog fronta je do 08.09.2021. radi sastavljanja spiska učesnika i konferanse tokom programa. Na kraju programa ketering posluženje za sve učesnike ove manifestacije.
Probojem Solunskog fronta je rešen Prvi svetski rat. Srpsku vojsku više niko nije mogao da zadrži. Do sredine oktobra oslobođena je cela Srbija. Nemački car Vilhelm ovako je rekao o Solunskom frontu:
„62.000 hiljade srpskih vojnika je odlučilo ovaj rat. Sramota. Probojem Solunskog fronta od strane srpskih vojnika, Srbija je spasila svet od nemačkog imperijalizma, zato je proboj Solunskog fronta trijumf nad nemačkim saveznikom i veliki razlog za ponos Srbije i Srba.“
Tamo daleko - na grčkom ostrvu Krf je januara 1916. godine oko 150.000 srpskih vojnika pronašlo „jedini put", koji je za mnoge bio i poslednji. „Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!"
Broj preminulih na Krfu nikada nije utvrđen, ali se meri u hiljadama.O tome govori i podatak da su pored svakog vojnog logora, nicala groblja. Na tadašnjem nepošumljenom i kamenitom Vidu, koje su Grci nazivali „ostrvom zmija", bilo je mesta da se sahrani oko 1.200 ratnika. Iz tog razloga, organizovana je, takozvana, „plava grobnica", odnosno polaganje leševa u Jonsko more.Iako mnogi smatraju da se ona nalazi između ostrva Vida i Krfa, tačna lokacija, kaže Kalezić, nije poznata.
Plava grobnica je i danas jedan od simbola stradanja srpske vojske, gde je, prema nekim podacima, sahranjeno između pet i šest hiljada ljudi.
Srpski pesnik Milutin Bojić, koji je bio svedok, posvetio joj je istoimenu pesmu objavljenu tokom rata.Mesta za preminule nije bilo ni na kopnenom delu Krfa, zbog čega će ostati upamćen čin grčkog seljaka Janisa Janulisa koji je dozvolio da se na njegovoj njivi sahrane srpski vojnici.Tela su posle Prvog svetskog rata ekshumirana i preneta u kosturnicu na ostrvu Vidu, ali Janis, kako govore pojedini izvori, iz poštovanja prema žrtvama nikada više nije obrađivao tu parcelu.
Predsednica Ogranka SKOR-a u Nišu, Marija Jotić
