ПАНОНСКИ БИСЕРИ - БАЛКАНСКИ БИСЕРИ, СВЕТСКО А НАШЕ
Традицију садржајне књижевне тродневности, није изневерила ни дванаеста бисерница, у низу свебалканског, уметничког окупљања, под широко размахнутим крилима Савеза књижевника у отаџбини и расејању /СКОР –а/.
Традиционалним походницима Чика Јовиног каменичког дома – музеја, где СКОР песници, годинама, великом песнику, стиховима пале пламен астралне свеће, једноставно је било посвећивање ововогодишње Колоније.
Чика Јовиних 125. јубиларних година, овогодишње „Панонске бисере“ посветило је Јовану Јовановићу Змају, у чију част је и лепи, тврдо укоричени зборник и назван „ЗМАЈЈОВАЊЕ“.
Спојили смо тако Свеца поезије и светог му имењака Јована, оименивши ЗМАЈЈОВАЊЕМ и
читаву, овогодишњу манифестацију.
Традиција у нашим СКОР сусретима, са Чика Јовом, постало је и тмурно небо, које сузом својом, уме песнике задржати да стихују и под стрехама дома Песниковог, а знатно дуже од програмских намисли, па су тако, и ове године, усковитлани облаци омраченог неба, први дан Колоније, сместили у лепу, позоришну салу, Дечијег села, у Сремској Каменици.
Суорганизација првога дана /25.мај.петак/, СКОР –а, са Месном заједницом и КУД „Сремац“, донела је обиље допунског програма, нашем СКОР стиховању.
Вишегласним певањем се истакла етно група „Звуци с камена“. Духовне сфере смо се дотакли хорским песмама „Црквеног хора СПЦО Парагово“. Староградским звуцима нас је даровао дечији трио „Пушкаревић“. Своје ауторске стихове је отпевао члан СКОР – а Зоран Керкез. Госте је поздравио и угледни књижевник и, дугогодишњи главни уредник, Чика Јовиног „Невена“, Рале Нишавић, изрекавши и неколико својих песама.
Скуп, фестивалског типа, је модераторски водио председник СКОР –а, Милош Иветић, а достојанственост фестивала су очастили присуством црквени оци и, помоћник градоначелника Новог Сада, Александар Петровић ( http://www.novisad.rs/lat/aleksandar-petrovic).
Други дан /26.мај.субота/ се одвијао у, готово нашој, СКОР кући, на СПЕНС –у, у Амфитеатру, једном од најлепших простора Града, за овакве догађаје.
Представљање овогодишњих СКОР издања и, зборника „Змајјовање“, био је циљ успешног, вишесатног програма, а СКОР је, ове године, издавачки потписао: „Некад и сад“, Вере Александрић, „Огледало лепоте реку успорава“, Милорада Куљића, „Лира мира и сеоска идила“, Душана Ковачевића – Батуље и „Озебло срце“, Љиљане Гутић.
Промоцију зборника „Змајјовање“, својим предговором, је отворила професор Валентина Вулић, главни уредник СКОР –а.
Миша Близанац, Андреј Кокот, мали Јован Ћаласан и, Гордана Станковић, били су музичка потка, маратонских стиховања и прозних плетеница.
Промотери својих књижевних дела, потпомогнути и СКОР касом, украсили су овај дивни дан коктел банкетом.
Трећи дан Колоније /27.мај.недеља/, у Старим Лединцима, био је дан потраге за благом фрушкогорске енергије Духа.
Након окупљања у центру места, испред цркве „Пренос моштију Св. Николаја“, по петнаестоминутном, пешачком ходочашћу, обрели смо се међу каменим зидинама црквишта, некадашње манастирске црквице да: „Онебесимо стихове каменим узносником“. Несвакидашњи је доживљај био читати стихове испод, пре више од осам векова, изнејмареног олтарског лука, који само чудом, одолева зубу времена.
Из летње припеке цркве, раскровљене и, расвођене у црквиште, освежење нам је донео, недуги боравак, у туристичкој задрузи „Активна Фрушка“, непосредном комшилуку Црквишта и њеном вегетаријанском ресторану „Добро прасе“, где смо предност стиховне захвале домаћинима, уступили нашим гостима, из већих даљина пристиглим, остављајући своје стихове наредној дестинацији.
Иако се „телевизор“ најављеног стиховања у етно домаћинству „Савић“ није покварио, „забрављен“ је ове године јер је, традицом треће године са нама збратимљени домаћин, Савић Рајко – Рале, пожелео да нам приреди изненађење. Саградио је бину и клупама посејао бреговиту падину, чинећи нам „Амфитеатар у чаробној природи“.
Овде се стиховало, прозирало и, уз игру и плес, музицирало до сумрака, а када смо приступили кулинарској трпези љубави, просто је било греота начињати уметност хранбених ђаконија, које је мајстор кулинарства, Савић Марија – Маца, из срца, пред своје песнике и песникиње, изњедрила.
Стари Лединци, 04.06.2018. Милорад Мишо Куљић.
