Издaвaч: Прoмeтej, Нoви Сaд
Гoдинa: 2021.
Урeдник: Зoрaн Кoлунџиja
Лeктурa: Mилутин Ж. Пaвлoв
Рeцeнзeнти: Mилутин Ж. Пaвлoв
Mилиjaн Дeспoтoвић
Кoрицa и илистрaциje: Вeрицa Чупић Joшић - aквaрeл
ИСБН: 978-86-515-1762-7
„Нeкo je нeкoм рeкao
нajлeпши сaн сaм стeкao-
пoдeлимo гa нa двoje
сaд пoлa снa je твoje… “
Дрaгaн Лaкoвић
Ђoрђe Сeкулић je пoлa свoг снa пoдeлиo сa нajмлaђимa, крoз књигу пeсмa зa дeцу Moждa je тo сaмo сaн. Зaнимљивa пeсмaрицa илустрoвaнa aквaрeлимa Вeрицe Чупић Joшић прeдстaвљa ужитaк зa нajмлaђe, нe сaмo крoз писaну рeч вeћ и крoз визуeлини дoживљaj. Збиркa je пoдeљeнa у три пeсничкe цeлинe: Стрaжaр усрeд њивe, Уз пoштoвaњe дужнo и Majмунскa пoслa. Пeсмe су нaмeњeнe дeци шкoлскoг узрaстa нижих рaзрeдa. Oнe нeмajу улoгу сaмo дa рaзoнoдe, вeћ и дa нaучe, пoучe и изaзoву знaтижeљу нajмлaђих читaлaцa. Taкo мoгу сaзнaти штa мисли jeднa стaрa мeтлa, зaштo je кишoбрaн усaмљeн, штa мучи пустињску кaмилу и кaкo изглeдa нoћ у зoo врту. Плутajући нa крилимa мaштe aутoр нуди будућим читaoцимa oбилaзaк читaвoг свeтa - jeднe „вeликe шaрeнe бaштe“.
Д.M.
Песничка књига за децу са лакоћом раскључава распричане строфе једнако ваљане за добар дан у пролазу и за лаку ноћ у прилазу тајни звезданог сна. И баш ту и такву књигу осмехнуту у распису отвара нам Ђорђе Секулић. Дечја певанија усложена у три циклуса под заједничким насловом Moжда је то само сан јесте умиљато распричана разбибрига за мале а велико радознале читаоце. Секулић очито уме да финим речима у строфирању разиграва умишљене и спретно маштовите слике створене у смешним околностима наше ситне животне реалије.
...
Ретко упечатљива слика грубе идиле у дечјој лирици извезена попут давне рапсодичне рукописне вештине Војислава Илића, тог неумољивог мајстора лирске дескрипције. Осећа се у дечјем језикословљу Ђорђа Секулића благи уплив онога најупечатљивијег што су српском дечјем лиризму у аманет оставили Душко Радовић, Милован Данојлић и рани Љубивоје Ршумовић.
...
Ретко упечатљива слика грубе идиле у дечјој лирици извезена попут давне рапсодичне рукописне вештине Војислава Илића, тог неумољивог мајстора лирске дескрипције. Осећа се у дечјем језикословљу Ђорђа Секулића благи уплив онога најупечатљивијег што су српском дечјем лиризму у аманет оставили Душко Радовић, Милован Данојлић и рани Љубивоје Ршумовић.
Mилутин Ж. Пaвлoвић
Искуства из дружења за најмлађим потомцима, унучадима, добар су мотив његовог певања и у том смислу ова збирка је наставак, можда трилогије, збирке „Скок у даљ“. Занимљив је и наслов збирке и почетна одредница „можда“ јер, песник по некад није сигуран да ли се неке ствари збиља догађају, да ли су на ивици сна или јаве. Једно је сигурно, песник уме да стане пред призором који ваља објаснити кратко стихом у завршници и то умеће казивања је особита лепота ове поезије.
...
Оно на шта треба посебно указати после читања књиге Можда је то само сан, јесте успех у естетском преношењу мисли на читаоца кроз поезију. Кроз језик и топлу риму песник користи и примерен педагошки приступ у певању. Верујем да ће деца песници радити и своје варијације после читања ове поезије или је то „можда само сан“.
Једно је сигурно: Поезија је практична потреба, а без снова ни ње неби било.
Mилиjaн Дeспoтoвић
КОРОВЊАЧА
Жалила се стара метла
будућност ми није светла,
кад сам била метла нова
састављена од корова
чистила сам све одреда
испред куће а и спреда.
Када чистим сред авлије
завиде ми све комшије,
у двориште кад би зашли
питали би домаћицу?
Где сте такву метлу нашли
ова нам се много свиђа
где се таква метла виђа.
Хвалили ме сви суседи
али шта ми то сад вреди
отишла су та времена
сад сам метла одбачена
тугујем у неком куту
сва на једном пруту
постала сам тужна, слаба
к`о са једним зубом баба.
КАКО НАСТАЈУ КИШЕ
Плутају небом два облака
ветар их гања као једрилицу,
личе на два пешака
што корачају низ улицу.
Плове небом сате дуге
чине се безбрижни, тако рећи,
скупљају успут облаке друге
и постају све већи и већи.
Наједном, време почне да се квари
на небу потпуно мења се слика
облаци више нису добри другари
него два љута супарника.
Ушли су у клинч као рвачи
док ветар савија на земљи жбуње
желе да покажу ко је јачи,
па из њих севају муње.
Напорна борба, тешко се дише,
много је рунди, нема им броја
на земљу тада падају кише
уместо њиховог зноја.
Ђoрђe Сeкулић, рођен је 1952. године у Новом Саду, у радничкој породици . Прве стихове објавио је у четвртом разреду основне школе у дечјим новинама. По завршетку Школе за кадрове у робном промету, Нови Сад, своје литерарно сазревање наставио је у клубу радника – писаца при културном центру “ Радивој Ћирпанов “, Нови Сад, седамдесетих година прошлог века.
Песме је публиковао у заједничким збиркама и читао у емисијама Радио Новог Сада, у програмима за децу. Своју прву самосталну збирку за децу која носи назив Скок у даљ, објавио је 2019. године, ово је друга збирка песама намењена деци, под називом Mожда је то само сан . Члан је Савеза књижевника у отаџбини и расејању.
Последњих тридесет и кусур година свој живот и пословну активност везао је за Бачки Jарак, као отац троје деце и троје унучади, све што је написао у ове две књиге, посветио је својим најмлађим потомцима.