Издaвaч: СКОР, Нoви Сaд
Гoдинa: 2022.
Урeдник: Милош Б. Иветић
Лeктурa: Борка Драгољевић
Рeцeнзeнти: Мр Дивна Бијелић
Проф др Тадија Ераковић
ИСБН: 978-86-7970-199-2
„Дoмoвинa, тo ниje мртвa грудa
кoja нaс гвoздeнoм рукoм вeжe
тo je љубaв зa oблaк штo плoви oвудa
зa пeсму штo сe oвдe рaзлeжe“
Душан Васиљев
...
Потомак сам од народа који не клечи и не моли. Жели да живи од свог поштеног рада. Поштујем све поштене људе широм целог света, али исто желим да будем поштована и ја и народ коме припадам. Не волим силу, неправду, лаж, понижење, а то је све трпео и још трпи народ коме припадам.
Желим да више никада не буде рата и да сви народи света живе у миру. Да моћници помогну гладном народу, а не да воде ратове и уништавају поштене мале народе. Да слуге схвате да раде веома прљав посао и да се може десити да за тај посао одговарају народу. Да се поред материјалног богатства почне ценити и духовно богатство. Да наша децаи унучићи имају бољу перспективу и да не страхују за своју будућност. Да се не живи сиротињски задуживањем, већ као газде ми другима да позајмљујемо. Зато вам и кажем да Србији треба само поштен домаћин и народ ће живети у благостању. Запамтите, од позајмице живи само сиротиња! Сиромах је научен да моли, клечи и позајмљује. Пошто не могу мој лични став ником да кажем, рећи ћу га овом мом послушном папиру. Знам да он све трпи и да ме јако слуша. Молим читаоца да ми опрости на мојој дугој уводној речи, која није још доречена. Нека Вам буде лепо и пријатно док читате књигу од ваше Борке.
Борка Ђурђевић-Драгољевић
Скоро да не постоји сегмент живота овог народа на који Борка Драгољевић није указала својом поетском палицом. Она је поета и својеврсни духовник чије опаске могу да заболе, иако су испољене као упутства за примену лека који је неминован одређеној боли. Дакле, ми овде имамо посла с извесним песмама-рецептима помоћу којих песникиња дијагнозу, али и терапију колектива и појединца затеченог у стању хаоса, то јест нереда, и националног ковитлаца који не слути на добар крај. Крај је овде схваћен и као одређен почетак, али и он је и полазна тачка, односно синоним завичаја и завичајности, чијој лепоти нема краја, али се сам крај обрушио на лепоту као извориште и ушће живота.
...
Јасно је и већ сасвим познато свима да један од критеријума процене висине уметничког постигнућа јесте живописност, па и истинитост описа који се евидентира и кроз квалитет, али и домет и оштрину саме песничке слике или поенталности. Поезија ове песникиње то управо јесте: животопис појединаца и колективитета заточених у гудуре Балкана.
...
Песникиња Борка Драгољевић дијалогизира и са нашим неумрлим песницима прошлих епоха. Тим поводом она ствара незанемарљиве дијалошке песме и риме помоћу којих води дијлог без цензуре чак и са оним величинама које су бивале цензурисане. Оно што сасвим краси ову песникињу јесте управо њена истрајност и воља за отвореним мишљењем као циљем и средством којим се сви циљеви постижу. Она своје отворено мишљење и онда када јој прети одмазда од тзв. поборника подобности, али, али и свакодневне учмалости.
...
Стваралаштво Борке Драгољевић је својеврсни омаж српској традицији и трагици. Песникиња кореспондира са актуелним али и протеклим политичким и ратним догађајима и рефлексијама. Она тиме одржава и конструкт ангажованог песништва. Уме да се посвети и сатиричном и хумористичном проседеу којим успева да ублажи аспекте туге и чежње за бољим светом и веком који је затекла кроз слику страдања својих сународника, али и оних других који су уметнути у колорит опште балканске невоље и марионетисања Балканом, па и државама које се на овом простору одржавају тешком муком и поставком политике.
Мр Дивна Бијелић
Борка Ђурђевић Драголјевић је написала збирку песама са пуно туге, и доста боли.
...
Ауторка није своје мисли и тугу сконцентрисала на Крајину и Крајишнике.
Њена је туга голема па помиње све српске земље и у прошлости и садашњости. Политичку и историјску тему ја нећу коментарисати јер сваки аутор има слободу да пише и процењује, а ја да одређујем шта је добро, а шта није то је лична оријентација аутора и ту када је поезија у питању, нико не може да се понаша као судија.
Песничка слобода и финоћа песничког казивања кореспондира са истином, правдом, са моралом и достојанством.
Код ауторке Борке, је важнија идеја од форме, па њеним песмама доминира идеја о истини, правди и слободи, ма да то за многе може бити бoлна истина коју би најрадије желели да се прошлост не помиње и да се правда и истина релативизује.
У књижевном смислу бројне су баладе као књижевна форма о трагичним догађајима и судбинама у епско-лирском песништву где преовлађују јака осећања и узбуђрња. Неке баладе заслужују да се помену па нека читаоци процењују и оцењују, као: Цару Лазару, Писмо Ћопићу, Милици Стојадиновић Српкињи, Кочићев збор на Змијању, Змијање...
Проф др Тадија Ераковић
ПЛЕМЕ
Српски роде свега сетите се,
али једном опаметите се.
Не треба се непријатељу ићи,
њега треба само заобићи.
Нек нам служе из живота школе,
па волимо оне што нас воле.
Више никад ви не светите се
када прошлих дана сетите се.
Сви смо дошли из крајева разних,
голих руку и џепова празних.
Да губимо научили то смо,
али увек знамо ко смо.
Не смемо се са својим свађати,
а што више дечице рађати.
Способни смо, радити умемо,
треба више да се разумемо.
Видите ли каква су времена?
Свели смо се скоро, на племена.
Треба племе умножити свако.
Нека буде велико и јако.
08.05.2011. године
ЈОШ СЕ СЕЋАМ
Још се сећам куће од дасака,
аутара првих опанака.
Бистре воде на сваком извору,
на стотине оваца у тору.
Увек сањам по селима прело,
Соколово и Ратково село.
Још се сећам поред Сане скела,
идућ на збор, куда сам се пела.
И данас ми моја душа сања
завејана села са Змијања.
Још понекад видим к’о на слици
Дом задруге у месту Ситници.
Сад матични уред не постоји
где су мене уписали моји.
Више није на ономе месту.
Направљен је други уза цесту.
Хвала Богу све су књиге целе.
У вихору рата нису изгореле.
Сад ме боли и душа и груди,
што је мало на Змијању људи.
26.06.2011. године
Борка /Ђурђевић/ Драгољевић је рођена 14.01.1949.године у Доњем Раткову код Кључа, Босна и Херцеговина. После завршене осмогодишње школе завршава и Средњу економску школу у Новом Саду, где се одмах уписује на Вишу комерцијалну школу, смер економско-управни, али је не завршава. Радила је у новосадском „Албусу“ 35 година као магационер, обрачунски службеник, у технолошкој припреми, и на другим пословима. Отишла је у пензију са пуним радним стажом и потребним годинама за пензију. Повремено обилази и свој родни крај Босну коју, како она каже, jaкo воли. Почела је да пише кад је у њеној Босни почео рат. Натерала ју је туга.
Пише веома тужну поезију. Тужно је и њено срце, њена душа и народ за којим пати. Она описује све што се дешава њеном народу у последњим годинама. Пише о Босни и Србији и кроз какве голготе пролази њен народ у једној и у другој држави. Не мири се са цинизмом, неправдом, обманама, лажима које трпи њен народ и она заједно са њим.
Објавила је две збирке песама: „Писмо за Крајинуˮ, 2009. године, и „На пређеном путу изгинусмоˮ, 2010. године.
Члан је СКОР-а, огранак у Новом Саду.
Члан је Удружења за заштиту Ћирилице и српског писма.
Живи и ствара у Новом Саду.