Поштовани књижевници,
Отишао је Проф. др Тадија Ераковић, један од потпредседника Савеза књижевника у отаџбини и расејању.
Кад велики одлазе, одлази увек и део нас, али подсећање на његов лик и дело, даје нам уверење да није узалуд живео. Неки људи у нашем животу остављају дубоке трагове, који не бледе. Бележе се на свим нашим стазама, и у нашим животима.
Тадија Ераковић је рођен 04. јуна 1934. године у Горњем Тупану у Велимљу код Никшића.
Рођен на овом сивом камену, често се сећао и говорио о тешким стазама детињства и одрастања. Њега је живот научио да се бори и да побеђује све животне недаће. Та енергија, која га је водила кроз живот није својствена многима. Његове моралне вредности, спој личности, поштење и спремност да свакоме пружи руку и подршку, најкраће га описују.
Проф. др Тадија Ераковић је читав живот учио и своје знање преносио на друге. После средњег образовања, завршио је две више школе, два факултета и одбранио два доктората на два универзитета.
Написао је бројна књижевна дела и научне радове у којима је обрађивао научно образовну област из педагогије и дефектологије, а његова прозна казивања у књижевним делима, записи су живота и једног тешког времена, које је описивао и у коме је стварао.
Неки од његовних научних радова су:
„Личност детета и психомоторика“; Покажи ми па ћу знати“; “Креативни педагошки рад“; Методика васпитнообразовног рада са ученицима који имају сметње у развоју“; Основи специјалне педагогије са методиком“; Педагогија деце са посебним потребама“; „Методика креативног педагошког рада“; Особе са посебним потребана – учимо заједно – инклузивно“ и др.
У његовим књижевним делима исписане су многе тешке судбине људи које је 90. година ратно стање протерало из породичног дома. Имао је Проф. др Тадија Ераковић неку анђеоску душу, којом је сваку тугу човека доживљавао као да се њему лично дешава.
Нека од његових књижевних дела су:
„У сусрет срећи“; „Уточиште“; Молитва“; „Тешке године“;“Калиграфија са методиком лепог писања“; Огледало душе“; „Ђеде кажи ми нешто ꞌоћу образа ми“; „Ђед држи приватне часове“ и др.
Написао је и бројне књижевне приказе на дела других аутора.
Био је на бројним функцијама, где је био цењен и поштован.
Изабран је за редовног професора на Учитељском факултету у Сомбору, чиме је крунисао своје радно ангажовање.
Његове књиге нашле су пут у многим иностраним земљама, Немачкој, Италији, Швајцарској, Грчкој..., а стигле су и до Јапана и Kанаде.
Проф. др Тадија Ераковић је био вешт и искрен саговорник. Током свог живота успостављао је људска и постојана пријатељства, и свакоме, кога је срео на свом животном путу је помогао.
Срећни су они, који су имали прилику да сарађују са њим, да уче од њега, и да у њему имају великог пријатеља и саговорника. Његова мудрост и огромно животно искуство, вредности су које заслужују посебно поштовање у срцу сваког, ко је имао прилику да га познаје...
Хвала Проф др Тадији Ераковићу у име свих нас књижевника, у чијим књижевним делима је његова писана реч дала већу вредност нашем књижевном стваралаштву.
Чини нам част да је овакав човек био део Савеза књижевника у отаџбини и расејању
Нека му је вечна слава!
Велики никад не одлазе!!!
