Поштовани чланови СКОР-а и сви љубитељи писане речи,
Са тугом вас обавештавамо да нас је напустила наша драга дугогодишња чланица Вера Александрић. Поред тога што је била велика уметница и човек, била је и један од иницијатора настанка овог удружења. На прослави пунолетсва Савеза Вера је рекла; „Драги моји писци, хтела сам да вам буде пријатно и лепо у својој отаџбини и да се осећате као код куће. Зато сам основала ово друштво...“
Радећи дуго година у иностранству све време ју је мучила носталгија, и нигде се није осећала као код куће јер су јој „распарчали земљу. Нису могли да је прогутају целу, већ парче по парче“.
Тако је Савез књижевника у отаџбини и расејању добио мисију да окупља све књижевне ствараоце ма где они били, са јединственим циљем ширења нашег језика и културе. Вера је дуго година и сама учествовала у тој мисији као активни члан, уметник и донатор Савеза, и заједно са нама прошле године прославила двадесет година његовог постојања. Оставила је за собом око четрдесетак поетских и прозних дела и осам романа. За свој рад је награђивана престижним наградам, од којих би издвојили Златну значку и Повељу Културно просветне заједнице Србије, као и Јубиларну златну плакету СКОР-а. Била је члан Удружења књижевника Србије.
Испраћај драге Вере Александрић биће у суботу, 13.02.2021. године у 15ч. на Новом бежанијском гробљу у Београду.
Опростили бисмо се од драге Вере њеним речима, из песме „Песник“
„Добар песник никад не умире,
само се душа у небо вине,
изнад свега, земље и проблема,
он кроз звезде опет нама сине.“
Драги чланови СКОР-а, вечерас ако будемо погледали у небо и једна звезда посебно сине само за нас, знаћемо да нам то Вера поручује да наставимо да „говоримо снагом пера“.
