Аутор: Мирјана Милачић Бајић
Наслов: Из дневника једног времена док клатно својој сенци бежи I
Издавач: СКОР, Нови Сад
Година: 2021
Уредник: Милош Б. Иветић
Лектура: Мирјана Милачић Бајић
Рецензент: Милош Б. Иветић
Илустрације и графичка обрада: Мирјана Милачић Бајић
ИСБН: 978-86-7970-197-8
Њ – Њихало
Ено га како се клати
изнад мене.
Време се њише.
Тик так, тик так, и пролази,
док не стане.
А онда чека.
Да га у другом животу неко избаци из равнотеже,
и оно поново започне свој плес,
њишући се за другога.
Dreaming – Данијела Милосављевић
За збирка позије Из дневника једног времена ... Мирјане Милачић Бајић, стоматолога, мултимедиланог уметника, лидера за културу и спортисте, може се рећи да је дело писано у стилу импресионизма. Њен дубоки унутрашњи немир, расположење и емоције, произишле из богатог и занимљивог живљења, читалац може наслутити пролазећи кроз стихове и декодирајући симболе у њима. Стиче се утисак као да ауторка у свом спокоју, дубоко заваљена у фотељу и са чашом вина у руци, ламенетира над прошлошћу, откидајући од ње део по део. Свака песма провучена је кроз призму времена, тј. његове пролазности, и често се завршавају стихом Док клатно својој сенци бежи/о минутну запету закачено. Збирка је илустрована фотографијама и графикама, које су такође дело саме ауторке.
Д.М.
...
Премда има само једну збирку песама, Романса звана..., објављену 2019. године, Мирјана је своје радове објављивала у десетинама заједничких зборника радова. Актер је многих културних манифестација, нарочито у оквиру секције за уметност Српског лекарског друштва. Организатор, координатор и водитељ више књижевних и мултимедијалних програма и трибина, као и активан члан Српско-јапанског друштва.
Овај краћи приказ професионалног и уметничког развоја Мирјане Милачић Бајић је усмерен на чињеницу да стваралачко-уметничка продуктивност није увек једнака уметничком значењу ствараоца и броју објављених ауторских књига. За напредак уметности нису важни само они остварени, у јавности добро познати уметници, већ и они који су своје активности усмерили на популаризацију књижевног живота и тако бројним другим уметницима трасирали пут. Један од таквих уметника је и Мирјана, која је општи друштвени интерес увек стављала испред личнога, не жалећи да деценијама остане у сенци уметничке јавности.
Књига Из дневника једног времена док клатно својој сенци бежи I представља збирку песама писаних у прози, што одступа од традиционалних лирских облика, тј. представља савремени покушај напуштања круте поделе на поезију и прозу. Ове песме се често поистовећују са белим или слободним стихом. Оне немају законитост риме, метрике, величине, али имају нешто посебно лепо у себи вредно пажње и анализе.
Збирка је саткана од пет циклуса, медјусобно повезаних ауторкиним виђењима, доживљајима и осећањима. Уместо предговора, она нам дарује песму Да се не заборави..., као малу ретроспективу једног времена у ретровизору сећања, у коме године се о плећа саплићу, речитост сета прожима, душа сесећањима носталгично супротставља и у даљину гледа, док живот тихо своје дане краде. У истој песми она подсећа да: Живот је само празан лист што исписујемо ми,/ у заносу, сами и космичка карма небеска. У њеној души чежња галопира до бескраја, до земље маја и ружа где младост образе бичује а сунце у очима настањује. Галопира до прошлости, до младости, до срећних дана и лепих момената.
...
Већина песама у овоме циклусу (и неколико песама у осталим циклусима) завршава се стиховима Док клатно својој сенци бежи о минутну запету закачено, указујући тако на клупче пролазности и магновању наличја у коме се јуче и сутра негде дотичу, указујући на смисао живота коме је промишљеност наметнута док године неумољиво жежу. На основу изнетог могло би се рећи да ови стихови истовремено представљају ауторкину ствралачку катарзу, односно сломљену грану носталгије где се парадокс Хтети и Моћи пита: Куда ови дани воде?
Милош Б. Иветић
***
Неко је волео ноћ
препуну звезда
што израстају из наготе
као прегршт бисерних перли
у окнима
док дамарима се дојке играју
као слободне птице
златних крила.
На свиленом тргу
зажуборио прапочетак,
умотан пупољак
да му се обличје не распозна.
Заробљени у том свету,
без привилигија
док дланови нам ружама миришу
а клатно својој сенци бежи,
о минутну запету закачено.
Посвета П.Б.
ДАМА У ЦРНОМ...
Дама у црном
васиону опкорачила,
скупила звезде
у нарамак,
месец осрпила
па обезглавила,
сенке јој косу витичиле.
Искричавост наслућености
гази босонога
по својим давним стопама.
Голубице ми вино точиле
од кљунова до усана,
низ ружичасту путању.
Пиће се разлило
испило усне,
међу длановима
кристал се распада.
Са струка појас се откачио,
одоше бокови у реке без обала,
и руке су твоје два јарбола,
крманош се на спрудове насукао.
Лампиони свлаче
светлости са образа
и трепере сами у орбити.
Напела се у жилама једрина
и страст се грудима отела.
Жао ми је, само, ноћи
што вече поткрада,
јер то су минути
заборавили време.
ЧЕСМА СВЕТОГ МАРТИНА
Преплављено се небо отима
обрисима сутона
што га искон
опкорачује,
сунце запада,
сенка умире.
Смеју се тргови
својој сањивости,
на камен се тишина наслонила
па сања из прохлада
поплочан сан столећа.
Док вода гуче,
светлост низ млаз силази
и распиње се у одјеку.
Лептирице свукле своје хаљинице
да их, као после свакога прања,
на шалонима осуше,
Арван и антика испод сводова.
Сказаљка на звонику,
трома лепотица,
претура своје минуте,
степеник по степеник
кораке ми подкрада,
док звоно
ехом понавља:
Ст. Мартин... Ст. Мартин...
Ст. Мартин... Ст. Мартин...
Мисао ме одведе
чежња се прокрала
да се у сутону,
сама са собом, оглед
Мирјана Милачић Бајић, магистар медицинских наука, специјалиста оралне хиругије као и лекар акупунтуролог. Рођена 3. јуна1945. у Београду као друго дете Илије Милачића, правника и Станице Радујковић Милачић, службенице. Гимназију са друштвено језичким усмерењем завршила у Београду. Стручна и научна звања стекла је на Медицинском факултету на катедри за ОРЛ, и на Стоматолошком факултету Универзитета у Београду као и на ВМА у Београду. Академске Докторске студује из Имплантокогије радила на Стоматолошком факултету Универзитета у Сарајеву, Тезу није успела да одбрани због настале ратне ситуације. Завршила и више стручних и научних усавршавања. Паралелно студирала и светску књижевност са немачким језиком на Филолошком факултету у Београду. Објавила више од 30 стручних и научних радова. Свој професионални век провела радећи у Швајцарској и у Београду као запослена, ангажована или оснивач. У старосној пензији од 2010. И даље радно активна.
У кјижевни свет ушла веома рано. Добила прву награду дечијег књижевног часописа Змај (редакц. жири: Мира Алечковић, А. Вучо, Бранко Ћопић ) још у основној школи. У књижевним водама остаје и надаље током свог школовања и доцније. Активан учесник у многим културним манифестацијама на градском и републичком нивоу као један од представника младих песника средњошколске и студентске омладине током шездесетих година. 1979. добила прву награду из фонда Андрићеве задужбине, (жири: Радивоје Микић, Звонимир Костић- и Љ. Бељански Ристић) са учешћем на манифестацији Вишеградска стаза и објављивањем у сарајевским књижевним. часописима (уредник Ч. Кисић). Током осамдесетих година била Секретар секције за уметност Српског лекарског друштва – координатор и водитељ уметничких програм као и активни учесник са својом поезијом на многим јавним манифестацијама. Организатор, координатор и водитељ неких књижевних и мултимедијалних програма и трибина у Руском Дому у Београду (деведесетих година), као и активан члан Српско - Јапанског друштва. Касније двехиљадитих година па до данашњих дана, континуирано, активан члан више књижевних друштава.
Пише поезију и прозу у форми прича а неко време се већ бави и радом на првом роману. Заступљена са својом поезијом и причама у преко 60 заједничких издања (Зборника, Алманаха, Лексикона и књижевних часописа), превођена на енглески и бугарски. Освојила читав низ награда, плакета и повеља. Активни члан Савеза књижевника отаџбине и расејања–СКОР.
Објављена књига поезије „Романса звана...“ 2019-Књижевни салон Поезија Стенка, Београд. Концепт „Из дневника једног времена док клатно својој сенци бежи...“ употпуњује се и књигом аутобиографских прича.
Поред писања бави се и уметничком фотографијом, компјутерском графиком и уметничким обликовањем минијатура и накита од глине и других природних материјал. Завршила школу за уметничко обликовање накита и минијатура код Балше Рајчевића у Београду. Излагала на више самосталних и колективних изложби.
Од ране младости активан спортиста - члан атлетског клуба Црвена Звезда и неко време репрезентативац. Такмичила се у тркачким дисцинама на 800 и 400 метара као и 1500м још од времена када та дистанца није била званично уведене као Олимпијска дисциплина, за жене. Касније се бавила јахањем у клубу Милиционер (Полицајац) при специјалном воду, у Београду. Завршила и школу дресурног јахања у Липици-Словенија, где је касније годинама одлазила ради бављења овом спортском дисциплином. Дугогодишњи планинар и освајач многих врхова преко 2000м и неких преко 3000м. Од 2010. активни, регистровани спортиста у ветеранској категорији у оријентирингу као члан ПСК Победа и ОСС - вишеструки шампион, и првак Србије на свим дистанцама у својој категорији.