„Sudba naša otrova je čaša
Vječne sudbe sveti su zakoni,
C'jela bića njima su pokorna“
U organizaciji Saveza književnika u otadžbini i rasejanju i porodica, Eraković i Blagojević 19. novembra u Zanatskom domu u Novom Sadu priređen je književni omaž Prof. dr Tadiji Erakoviću.
Tadija Eraković je ostavio trag u srcu svakog ko je imao sreću da ga upozna i sretne na svom životnom putu. O Tadijinoj posebnosti, lјudskosti, nesebičnosti, upornosti... o njegovom naučnom i stručnom radu i književnom stvaralaštvu govorili su: Salimir Radulović, direktor Matice srpske i književnik; Dragan Kojić, dugogodišnji direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu; prof. dr emeritus Prvoslav Janković; Miloš Ivetić, predsednik Saveza književnika u otadžbini i rasejanju, Vesna Mićević, rođena Krajček koja je odrasla u Dečјem selu u Sremskoj Kamenici, sada vaspitačica u Predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“.
O Tadiji su pisali: Slobodan Turov Milјanić, književnik; Milјa Zec, nekada student na Učitlјskom fakultetu u Somboru sada prof. razredne nastave, doktorant na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju; Ljubiša Vojinović, pesnik; Dana Radulović, pesnik.
Tekstove iz Tadijinih objavlјenih književnih dela čitali su pesnici: Dina Zavarko, Đorđe Sekulić i Mirko Stikić.
U ime porodica Eraković i Blagojević, prisutne je pozdravio Mitar Eraković i govorio stihove iz Tadijine neobjavlјene zbirke poezije.
Kada odlazi nebu, čovek odlazi praznih ruku ali za sobom ostavlјa lјudska dela i tragove života u srcu onih koji su ga poštovali i voleli.
Tadija Eraković je znao da osnaži dušu koja pada, da ukaže na pravi put, da bude savetnik i prijatelј. Sve što je činio, činio je bezuslovno. Svojim načinom života je potvrđivao da je samo jedan od nas, a bio je veliki i u srcu i u delima...
Čovek je živ dok je pamćenje o njemu živo...
Neka mu je vječna slava i hvala!
Zahvalјujemo se Velјku Anđeliću direktoru Zanatskog doma, Ljubici Behara Zec i Neri Legac Rikić, za podršku.
Pоtprеdsеdnik SKОR-а
Dаnа Rаdulоvić
